Kako odabrati cipele?
Evo nekoliko informacija i saveta o obući, ortopedskoj i konvencionalnoj.
Ortopedska obuća, izrađena u našoj radionici je ručne izrade, po meri ili gipsanom otisku. Upotrebljavaju se isključivo prirodna koža i drugi najkvalitetniji materijali. Osnovne osobine takve obuće su: udobnost, mala težina, dovoljna elastičnost i potrebna čvrstina. U ortopedsku obuću se ugrađuju korektivni elementi, modifikacije i dodaci po zahtevu lekara, a prema deformitetu ili posebnoj potrebi korisnika.
Konvencionalna obuća
Kada kupujete obuću za dete trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko detalja:
Kada dete gurne stopalo u cipelu do kraja, tako da napred dodirne prstima, iza pete bi trebalo da ostane prostora za vaš mali prst ruke.
Stranice oko pete bi trebalo da budu dovoljno čvrste , ne bi trebalo da se deformišu pritiskom sa strane ili odozgo. Đon bi trebalo da bude elastičan, ali dovoljno čvrst, da bude najviše savitljiv na mestu pregiba prstiju. Cipela ne sme da se uvrće po uzdužnoj osi. Đon bi trebalo da bude širi nekoliko milimetara od „lica“, gornje površine cipele.
Kada kupujete cipele za odrasle, obavite to kasno popodne ili uveče. Tada su noge umorne i možda malo natečene. Cipele bi trebalo odmah da budu udobne. Ne prihvatajte argumente kao što su: razgaziće se, prilagodićete se… Obavezno probajte obe cipele.
Koje su najvažnije osobine ortopedskog silikonskog uloška?
Silikon je veoma pogodan materijal za izradu ortopedskih uložaka. Dobre osobine silikona, uz preciznu proceduru uzimanja mere i izrade uloška za rezultat imaju veoma komforno pomagalo sa odgovarajućim biomehaničkim osobinama. Dobre osobine silikonskog uloška su:
• Dovoljno je mekan da obezbedi amortizaciju kontakta pete i stopala sa podlogom.
• Istovremeno,dovoljno je čvrst da obezbedi potporu svim strukturama stopala (prednjem i unutrašnjem luku).
• Ima dovoljnu debljinu da bi se (ulegnućima) obezbedilo rasterećenje pojedinih mesta na stopalu.
• U dužem vremenskom periodu ne gubi svoje karakteristike.
• Lako se održava.
Čuvanje i održavanje: izbegavati izlaganje grubim mehaničkim silama, hemikalijama i toplotnim izvorima (sunce, peć, grejalica). Neophodno je redovno održavanje: pranje rastvorom nekog blagog tečnog deterdženta u mlakoj vodi i povremeno posipanje gazeće površine talkom ili puderom.
Kako određujete vrstu i model uložaka koji su mi potrebni?
U firmi Orthoaid se izrađuju ortopedski ulošci od tri vrste materijala: silikona i dve vrste poliuretana.
Ulošci mogu biti standardizovani ili individualno rađeni.
• Standardizovani ortopedski ulošci su definisani veličinom stopala i prosečnim biomorfološkim osobinama stopala. Stopalo ima dva svoda: uzdužni (unutrašnji) i poprečni (prednji). Stepen podrške tim svodovima, kao i amortizaciona površina pod petom određuju model standardnog uloška.
• Individualni ortopedski ulošci se izrađuju na osnovu specifične potrebe biomehaničkog uravnoteženja opterećenja stopala. Neke regije se rasterećuju pritiska, a neke dodatno opterećuju. Moguće je odrediti ugao opterećenja petne kosti i još mnogo parametara koji se individualno definišu. Za izradu ovakvih uložaka neophodno je uzimanje mere u vidu otiska u specijalnoj peni. Na osnovu njih se izrađuju modeli, a potom kalupi u koje se izliva silikon.
Osnova za određivanje vrste materijala i modela uloška je preporuka lekara i procena našeg stručnog tima. Naša procena podrazumeva vizuelni pregled, procenu elastičnosti tkiva stopala, obima pokreta i snage muskulature stopala, palpaciju, podoskopiju i u slučaju individualne izrade baropodometriju (određivanje distribucije pritiska na stopalu pri stajanju i hodu uz pomoć senzorne platforme).
Moj otac je pre tri nedelje imao amputaciju potkolenice. Rana je dobro zarasla i lekar je preporučio da se počne sa bandažom. Možete li da nam kažete nešto više o bandaži?
Bandaža ima za cilj:
• Pripremu patrljka za aplikaciju proteze
• Smanjenje edema (otoka) patrljka
Otok patrljka je normalna pojava nakon amputacije. Ako je otok dugotrajan i velik onda se smatra komplikacijom. Bandažom se taj otok smanjuje i kontroliše.
• Formiranje patrljka u konusni ili cilindrični oblik
Za aplikaciju proteze neophodno je da patrljak ima određeni oblik: konusni ili cilindrični. Praktično je nemoguće aplikovati protezu ako su donji obimi patrljka veći od gornjih („kruškast“ oblik)
• Atrofiju mekog tkiva
Zapremina mekih tkiva koja više nemaju nikakvu funkciju u patrljku, mora da se svede na najmanju meru
• Ogrubljivanje kože patrljka
• Sprečavanje nastanka kontraktura kroz pravilno pozicioniranje
Kontraktura je nemogućnost izvođenja pokreta u nekom zglobu kroz pun obim. U toku bandaže pacijent bi trebalo da zauzme korektivan položaj, sa opruženim patrljkom.
Postoji više vrsta bandaže: elastičnim zavojem, gipsom, vazdušnim vrećama, pastama, navlakama…
Kod nas se najviše koristi bandaža elastičnim zavojem.
Sa bandažom elastičnim zavojem bi trebalo početi nakon skidanja svakog drugog konca. Koriste se dva ili tri elastična zavoja. Prva bandaža traje 15 minuta. Svaka sledeća bi trebalo da bude duža za 10 -15 minuta. Maksimalno vreme držanja bandaže je 2 sata. Bandaža se postavlja dva do tri puta dnevno, uz dovoljnu pauzu između dve aplikacije. Za vreme trajanja bandaže patrljak bi trebalo da je opružen i ne sme da visi (dejstvo zemljine teže poništava dejstvo bandaže).
Najveći pritisak elastičnog zavoja bi trebalo da bude na vrhu patrljka. Što se više ide ka gornjem zglobu, pritisak bi trebalo da slabi. Na pregibima (zatkolena jama, prepona…) ne bi smelo da bude ikakvog pritiska. Ceo patrljak mora da bude prekriven elastičnim zavojem.
Za vreme bandaže, sem blagog stezanja, ne bi smelo da bude neprijatnih osećaja. Ukoliko se oseti bol, trnjenje, mravinjanje, žarenje, hlađenje ili probadanje trebalo bi odmah skinuti bandažu.
U početku bi bandažu trebalo da vrši stručno lice. Kada se pacijent obuči, moguće je da se samostalno bandažira, ili uz pomoć nekog drugog lica.
Sa bandažom se prestaje kada pacijent počne da koristi protezu duže vreme u toku dana.
Moj otac bi trebalo da dobije potkolenu protezu. Možete li mi nešto reći o samoj protezi i načinu korišćenja?
Nakon procene opšteg stanja pacijenta, kao i procene stanja patrljka, donosi se odluka o uzimanju mere za protezu. Ne podrazumeva se da svaki pacijent nakon amputacije mora da se protetiše. O protetisanju pacijenta odlučuje stručni tim na osnovu procene mnogih faktora.
Protezu izrađuje protetičar, lice kvalifikovano za izradu i aplikaciju ortopedskih pomagala.
Svaka potkolena proteza se sastoji od:
- Ležišta
2. Stopala
3. Konstrukcije koja spaja stopalo i ležište
4. Sistema suspenzije koji ne dozvoljava da proteza spadne sa patrljka.
Najvažniji deo proteze je ležište. To je cilindrična plastična čaura koja ima oblik patrljka. Ležište mora da bude udobno i da dobro prijanja na patrljak.
Nakon amputacije pacijent bi trebalo da počne sa postoperativnom rehabilitacijom. Ona obuhvata preprotetičku i protetičku fazu koje bi trebalo da se odvijaju pod nadzorom fizioterapeuta.
Do aplikacije proteze (preprotetička faza) pacijent bi trebalo da radi vežbe za:
- jačanje muskulature patrljka,
- očuvanje ili povećanje obima pokreta u svim zglobovima,
- poboljšanje opšte kondicije,-
- obuku hoda sa štakama
U tom periodu se počinje sa bandažom u cilju smanjenja otoka patrljka i započinjanja procesa formiranja patrljka u konusan ili cilindričan oblik pogodan za protetisanje.
Prvom aplikacijom proteze započinje protetička faza rehabilitacije. U toj fazi se pacijent, kroz školu hoda, obučava u korišćenju proteze i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. U tom periodu su česta prilagođavanja proteze, kada protetičar vrši fina podešavanja u skladu sa napretkom škole hoda. Paralelno sa obukom u korišćenju proteze nastavlja se i proces formiranje patrljka. Taj proces obično traje nekoliko meseci. Kada patrljak dobije povoljan oblik i kada se obimi ustale, uzima se mera za novo ležište. Tada se kompletira proteza koja dobija konačni oblik, uključujući i estetsku komponentu.
Najbolje je da se obuka hoda kod prvog protetisanja obavlja u nekoj specijalizovanoj ustanovi jer su neophodni odgovarajući uslovi i stručno osoblje
Proces privikavanja na protezu je dugotrajan i različit je kod svakog pacijenta. U kućnim uslovima i u situacijama svakodnevnog života pacijent će biti u stanju da sagleda svoja ograničenja i mogućnosti. Tek tada će moći da izvuče maksimum iz pomagala i sopstvenog rehabilitacionog potencijala.
Da bi ste dobili dodatne i detaljne informacije, najbolje je da nas nazovete, i zajedno sa ocem, zakažete razgovor sa našim protetičarem i fizioterapeutom.
